Udruženje Hisbas pokrenulo projekat unapređenja javnog zdravlja uz podršku Evropske unije i Beogradske otvorene škole
Udruženje Hisbas započelo je realizaciju projekta „Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom“, sa ciljem da doprinese smanjenju broja urođenih defekata neuralne cevi kod novorođenčadi u Srbiji.
Šta je fortifikacija brašna?
Fortifikacija brašna je proces dodavanja esenijalnih vitamina i minerala (poput folne kiseline, gvožđa, vitamina B) u brašno kako bi se nadoknadili izgubljeni nutrijenti i poboljšala ishrana mikronutritijentima koji nedostaju.Namirnica koja podleže fortifikaciji treba da ispunjava dva uslova da bi došlo do fortifikacije, da se masovno koristi u ishrani i da je jeftina. Zbog toga se najčešće fortifikuju pšenično i kukuruzno brašno, so, pirinač u zavisnosti od podneblja i upotrebe određenih namirnica.
Istraživanja su pokazala da se više od 300.000 dece godišnje rodi sa defektom neuralne cevi (Spina bifida), a pravilno i dovolјno unošenje folne kiseline pre samog začeća kao i u prenatalnom periodu pokazalo se kao dobra prevencija i uticalo na smanjenje broja ovakvih slučajeva. Početkom 1998. godine zbog sprečavanja nastanka oštećenja prilikom razvoja nerualne cevi u SAD, prvi put je uvedena fortifikacija brašna folnom kiselinom, a iste godine ovu meru su uveli i u Kanadi.
Zašto je važna fortifikacija?
Istraživanja pokazuju da se u periodu od dve godine, koliko se ova mera primenjivala u Novoj Škotskoj prevalenca oštećenja neuralne cevi kod novorođenčeta smanjila za više od 50% u odosu na period od 1991-1997. godine, dok je u pokrajini Ontario u Kanadi, taj procenat bio 78%.
Procene pokazuju da se u Evropi svake godine oko 4.500 trudnoća završi sa neuralnim defektima, dok čak 72% tih trudnoća bude prekinuto. Istovremeno, istraživanja ukazuju da samo mali procenat žena unosi dovoljnu količinu folne kiseline pre i tokom rane trudnoće. U Velikoj Britaniji, na primer, taj procenat iznosi svega 31%.
U Srbiji se, prema procenama stručnjaka, godišnje rodi oko 65.000 beba, a među njima se u proseku registruje oko 9 novorođenčadi na 10.000 rođenih sa oštećenjem neuralne cevi – uključujući i jednu od najtežih anomalija, spina bifidu. To znači da bi se svake godine u Srbiji rodilo oko 54 do 60 beba sa ovom dijagnozom.
Međutim, realan broj rođene dece sa spina bifidom znatno je manji, jer se veliki broj trudnoća sa dijagnostikovanim teškim anomalijama neuralne cevi – više od 70 procenata – završava prekidom trudnoće nakon prenatalne dijagnostike.
Zbog oštćenja nerualne cevi česti prekidi trudnoće
Da je spina bifida najčešći teški neuralni defekt potvrđuje i retrospektivna studija objavljena u časopisu Clinical & Experimental Obstetrics & Gynecology, koja je obuhvatila 24 trudnice sa dijagnostikovanim neuralnim defektima. U njihovom uzorku, spina bifida je činila čak 67 odsto svih oštećenja neuralne cevi. Posebno zabrinjava podatak da su sve trudnoće iz te studije završene prekidom, što potvrđuje koliko su ti defekti ozbiljni i kakav psihološki i medicinski teret nose roditelji i lekari.
Stručnjaci upozoravaju da se stvarna slika o broju dece koja se rode sa spina bifidom u Srbiji teško može precizno sagledati upravo zbog visokog procenta prekida trudnoće. Ovo otežava praćenje incidence i planiranje javnozdravstvenih mera.Ipak, jedno je jasno: oštećenja neuralne cevi ostaju ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva snažniju prevenciju – pre svega kroz pravovremeno uzimanje folne kiseline pre trudnoće i u ranoj trudnoći, što dokazano smanjuje rizik ovakvih anomalija.
Uprkos postojećim preporukama i kampanjama, dobrovoljna suplementacija ne daje željene rezultate na nivou populacije. Zato projekat zagovara uvođenje obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom, što predstavlja međunarodno potvrđenu, efikasnu i isplativu javno-zdravstvenu meru.
Ciljevi projekta
Promena koju projekat želi da podstakne obuhvata unapređenje javnih politika u oblasti bezbednosti hrane i javnog zdravlja, kao i jačanje učešća građana, stručnjaka i civilnog društva u procesu donošenja odluka. Na ovaj način projekat doprinosi i procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji kroz usklađivanje sa evropskim standardima i praksama.
Ključne aktivnosti projekta uključuju informisanje i edukaciju javnosti, osnaživanje mladih žena u reproduktivnom dobu, javno zagovaranje za donošenje Pravilnika o obaveznoj fortifikaciji brašna, kao i predstavljanje primera dobre prakse iz država EU.
Projekat se realizuje u okviru projekta, “EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije, i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan od 2023. do 2026. godine.