U okviru projekta „Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom u cilju prevencije“, održano je predavanje za studente Farmaceutskog fakulteta u Beogradu na temu „Značaj fortifikacije brašna folnom kiselinom za reproduktivno zdravlje“. Projekat je podržan od strane EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji, koji realizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Evropske unije.
Nedostatak folne kiseline uzrokuje pojavu defekta neuralne cevi
Pred punim amfiteatrom, prof. dr Svetlana Vrzić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu govorila je o značaju folne kiseline za pravilan razvoj ploda, njenom uticaju na zdravlje majke i deteta, kao i o posledicama nedovoljnog unosa ovog vitamina. Poseban fokus bio je na urođenim anomalijama poput spine bifide i hidrocefalusa, kao i na načinima njihove dijagnostike.
Prof. Vrzić Petronijević je naglasila da je glavni uzrok defekta neuralne cevi nedostatak folne kiseline kod majke. Međutim, istakla je da se ovaj poremećaj može značajno prevenirati pravovremenim i adekvatnim unosom folne kiseline u periodu pre i tokom rane trudnoće.
Doc. dr Andrijana Milošević Georgijev istakla je ulogu folata u organizmu, naglasivši da su pomažu telu da stvara crvena krvna zrnaca, kao i da služi za sintezu i popravku DNK i drugog genetskog materijala. Takođe je ukazala na njihovu važnu ulogu u funkcionisanju ćelija i značaj adekvatnog unosa u ranoj trudnoći radi smanjenja rizika od defekata mozga i kičmene moždine kod ploda.
Fortifikacija brašna ne predstavlja “opterećenje” za organizam
Prof. dr Bojana Vidović upoznala je studente sa mogućim rizicima i kontroverzama u vezi sa folnom kiselinom i fortifikacijom brašna, naglasivši da je folna kiselina sintetički oblik vitamina B9 koji organizam mora da konvertuje u aktivni oblik kako bi učestvovala u važnim metaboličkim procesima, uključujući sintezu DNK i metilaciju. U tom procesu ključnu ulogu ima gen MTHFR, koji kod određenog broja ljudi postoji u varijantama koje usporavaju ovu konverziju.
Procene pokazuju da oko 30 do 40 odsto populacije ima blaže varijacije ovog gena, dok oko 10 do 15 odsto ima izraženije smanjenje aktivnosti enzima. Ipak, to ne znači nemogućnost metabolizma folne kiseline, već samo sporiji proces njene obrade u organizmu. Fortifikacija brašna, koja se u mnogim zemljama sprovodi decenijama, uvedena je sa ciljem smanjenja učestalosti urođenih mana, a količine folne kiseline koje se dodaju pažljivo su kontrolisane, zbog čega se ova mera smatra bezbednom i efikasnom na nivou populacije.
Jednostavna, ekonomična i efikasna strategija
Dr Aleksandra Ćirković, naučni saradnik Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ukazala je da pravilno sprovedena fortifikacija brašna predstavlja jednostavnu, ekonomičnu i efikasnu strategiju za unapređenje unosa mikronutrijenata u populaciji. Studentima je približila i praktične aspekte procesa obogaćivanja brašna, kao i ključne faktore na koje je potrebno obratiti pažnju u njegovoj primeni.