Udruženje HISBAS organizovalo je radni doručak sa predstavnicima medija povodom završetka projekta „Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom u funkciji prevencije“, koji je realizovan u okviru programa koji sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku Evropske unije.
Na događaju su predstavljeni ključni rezultati projekta, realizovane aktivnosti, kao i preporuke za unapređenje javnih politika u oblasti prevencije urođenih anomalija i zaštite reproduktivnog zdravlja.
Edukativna predavanja za studente
Tokom trajanja projekta organizovana su edukativna predavanja i radionice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kojima je prisustvovalo više od 100 mladih ljudi, među kojima su bili studenti Farmaceutskog fakulteta i srednjoškolci. Cilj ovih aktivnosti bio je podizanje svesti o značaju adekvatnog unosa folne kiseline za reproduktivno zdravlje i prevenciju defekata neuralne cevi, uključujući spinu bifidu.
Govoreći o značaju projekta, doc. dr Andrijana Georgiev-Milošević istakla je da je jedan od osnovnih ciljeva bio da se široj javnosti približi značaj folne kiseline i ukaže na koristi koje fortifikacija brašna može imati za javno zdravlje.
„Kroz edukativne aktivnosti studentima i srednjoškolcima predstavili smo značaj adekvatnog unosa folne kiseline za reproduktivno zdravlje i prevenciju urođenih anomalija. Međutim, jedan od ključnih izazova ostaje kako ove teme približiti donosiocima odluka i pokrenuti institucionalne promene koje bi omogućile uvođenje obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom u Srbiji“, naglasila je Georgiev-Milošević.
Edukacija fortifikaciji brašna i folnoj kiselini neophodna
Poseban segment projekta bilo je istraživanje sprovedeno među 490 srednjoškolaca i studenata iz Srbije, čiji su rezultati predstavljeni tokom radnog doručka. Iako je gotovo 99% ispitanika navelo da je čulo za folnu kiselinu, istraživanje je pokazalo da postoji značajan prostor za unapređenje znanja o preporučenom unosu i njenom značaju tokom planiranja trudnoće.
Rezultati su pokazali da je samo 50,8% ispitanika znalo da je folnu kiselinu najvažnije unositi tokom planiranja trudnoće i u prvom trimestru, dok je svega 43,1% pravilno navelo preporučeni dnevni unos od 400 mikrograma pre začeća i tokom rane trudnoće.
Prof. dr Bojana Vidović podsetila je da žene u reproduktivnom periodu treba svakodnevno da unose 400 mikrograma folne kiseline, počevši najmanje mesec dana pre planiranog začeća i tokom celog prvog trimestra trudnoće, dok se kod žena sa povećanim rizikom preporučuju veće doze uz obavezan lekarski nadzor.
Rezultati ankete ukazuju na važnost razgovora o reproduktivnom zdravlju
Predstavljeni su i rezultati istraživanja koji se odnose na poznavanje fortifikacije hrane. Samo 39,2% ispitanika izjavilo je da zna šta je fortifikacija, dok gotovo trećina nikada nije čula za ovaj pojam. Ovi podaci ukazuju na potrebu za dodatnom edukacijom mladih o javno-zdravstvenim merama koje doprinose prevenciji nutritivnih deficita i unapređenju zdravlja stanovništva.
Dr Aleksandra Ćirković istakla je da fortifikacija predstavlja plansko dodavanje vitamina i minerala prehrambenim proizvodima radi poboljšanja njihove nutritivne vrednosti i unapređenja javnog zdravlja.
Učesnici događaja saglasili su se da iskustva brojnih zemalja potvrđuju efikasnost fortifikacije brašna folnom kiselinom u smanjenju učestalosti defekata neuralne cevi, posebno imajući u vidu da veliki broj trudnoća nije planiran, zbog čega suplementacija ne uspeva da obuhvati sve žene reproduktivnog doba.
Dijalog sa donosiocima odluka od krucijalne važnosti
Zaključeno je da rezultati projekta potvrđuju potrebu za nastavkom edukacije mladih i šire javnosti, ali i za pokretanjem stručnog i institucionalnog dijaloga o mogućnostima uvođenja obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom u Srbiji. Udruženje HISBAS smatra da bi takav sistemski pristup mogao značajno doprineti prevenciji urođenih anomalija i unapređenju javnog zdravlja budućih generacija.
https://hisbas.rs/projekat-vesti/fortifikacija-brasna-u-prevenciji-spina-bifide/
https://dobrostanje.com/deca/spina-bifida-rascep-kicmenog-stuba/
