Prevencija spina bifide i značaj folne kiseline

Svakog januara, Međunarodna federacija za spina bifidu i hidrocefalus (International Federation for Spina Bifida and Hydrocephalus – IF), u saradnji sa svojim organizacijama članicama, partnerima i podržavaocima, obeležava Svetsku nedelju podizanja svesti o folnoj kiselini (World Folic Acid Awareness Week – WFAAW). Ova inicijativa se sprovodi u okviru Globalne inicijative za prevenciju IF-a (IF Global Prevention Initiative – IFGPI).

Ciljevi Globalne inicijative za prevenciju

Glavni cilj IFGPI je podizanje svesti o defektima neuralne cevi (Neural Tube Defects – NTD), koji se u velikom broju slučajeva mogu sprečiti. Među najčešćim NTD poremećajima je spina bifida. Prevencija se zasniva na:

redovnom unosu suplemenata folne kiseline,
konzumiranju osnovnih prehrambenih proizvoda obogaćenih folnom kiselinom,
ishrani bogatoj folatima – prirodnim oblikom folne kiseline.

Zašto je folna kiselina važna?

Folna kiselina je vitamin B grupe (vitamin B9) koji ima ključnu ulogu u rastu i razvoju ćelija, kao i u formiranju DNK. Ona je neophodna za stvaranje osnovnih gradivnih elemenata života.

Folna kisenila veoma važna za ljudski organizam — olna kisenila veoma važna za ljudski organizam

Posebno je važna u najranijim danima trudnoće, kada je deoba ćelija najintenzivnija. U tom periodu se formiraju mozak i kičma embriona. Zbog toga je neophodan dovoljan unos folne kiseline pre začeća i tokom rane trudnoće, kako bi se obezbedio pravilan razvoj bebe.

Defekti neuralne cevi i spina bifida

Nedostatak folne kiseline može značajno povećati rizik od nastanka defekata neuralne cevi, kao što je spina bifida. Ovi poremećaji nastaju u prvih 28 dana trudnoće, često pre nego što žena uopšte sazna da je trudna. Upravo zbog toga, prevencija mora započeti na vreme – još u fazi planiranja trudnoće.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO)

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ističe da su tokom trudnoće povećane potrebe organizma za mikronutrijentima, uključujući vitamin A, gvožđe, jod i folate. Nedostatak ovih nutrijenata je čest tokom trudnoće i može imati negativne posledice po zdravlje majke i deteta.

WHO preporučuje svakodnevni unos 400 mikrograma (mcg) folne kiseline, najmanje 12 nedelja pre začeća, kao jednu od najvažnijih mera u prevenciji defekata neuralne cevi.

Da li je spina bifida rizik? — Da li je beba u riziku za spina bifidu?

Globalni iskorak u prevenciji – WHA Rezolucija 76.19

Međunarodna federacija za spina bifidu i hidrocefalus (IF) pozdravlja usvajanje Rezolucije Svetske zdravstvene skupštine WHA 76.19, pod nazivom:
„Ubrzavanje napora za prevenciju nedostatka mikronutrijenata i njihovih posledica, uključujući spina bifidu i druge defekte neuralne cevi, kroz bezbednu i efikasnu fortifikaciju hrane“, usvojene 29. maja 2023. godine.

Ovom rezolucijom države članice WHO priznaju da izolovane nacionalne mere nisu dovoljne i da je neophodan sveobuhvatan, sistemski i globalni pristup prevenciji defekata neuralne cevi. Fortifikacija osnovnih prehrambenih proizvoda folnom kiselinom predstavlja jednu od najefikasnijih i najbezbednijih javnozdravstvenih mera.

Zajedno ka zdravijoj budućnosti

Usvajanje ove rezolucije predstavlja značajan trenutak za globalnu zajednicu osoba sa spina bifidom, njihove porodice, kao i za sve zdravstvene radnike, donosioce odluka i organizacije koje se zalažu za prevenciju i unapređenje javnog zdravlja.

Informisanost, pravovremena prevencija i zajedničko delovanje mogu značajno smanjiti broj preventabilnih urođenih mana i doprineti zdravijoj budućnosti narednih generacija.