Mia Mihailović je buduća pravnica, a njen cilj je da se, kada završi fakultet, bori za prava osoba sa invaliditetom. Rođena je sa spina bifidom i život provodi u kolicima. Kako sama kaže, „nikada u potpunosti nije prihvatila svoj invaliditet“.Voli da slika i to joj je hobi, kome se nakon fakultetskih obaveza često posveti. Kroz slike iskazuje svoja osećanja, ali i pronalazi mir koji joj je s vremena na vreme neophodan. Upoznajte Miu Mihailović.
Oštećenje koje joj ruši samopouzdanje
„Mama ne voli da priča o mojoj bolesti, tako da ne znam mnogo o prvim danima svog života. Kao i mnoge druge mame, tako je i ona saznala da imam oštećenje kičmenog stuba tek kada sam se rodila. Operisana sam drugog dana po rođenju, spina je zatovrena. Pored spine imam i hidrocefalus. Sa vežbama u Sokobanjskoj počela sam još kao beba, i dugi niz godina tamo sam provodila vreme kako bih održala dobro stanje svog kičmenog stuba. U ovom rehabilitacionom centru upisala sam i osnovnu školu „Dr Dragan Hercog“. Nakon osnovne škole završila sam petu ekonomsku, a posle srednjoškolskog obrazovanja moj izbor je pao na Pravni fakultet“, o prvim danima svog života i školovanja priča hrabra Mia.
Naša mlada sagovornica ističe da joj povremeno nedostaje samopouzdanja i da nije u potpunosti prihatila svoj invaliditet.
Buduća pravnica u borbi za prava OSI
„Veoma sam povučena, posebno u komunikaciji sa zdravim osobama, i sklapanju prijateljstava. Kada upoznam nekoga ko hoda, moja razmišljanja su uvek ista „kako mogu da budem zanimljiva za osobu koja nema nikakvih zdravstvenih problema?“. Kompleks niže vrednosti često me sputava i nisam i stanju da napravim neki dublji kontakt. Sa momcima je ista priča, imala sam nekoliko tinejdžerskih zaljubljivanjaa koja su se završila neslavno i više ni ne pokušavam da uspostavim neku emotivnu vezu“, iznosi svoja iskustva Mia.
Kada završi fakultet, volela bi da se bavi pravima osoba sa invaliditetom, da sarađuje sa udruženjima i na taj način doprinosi osobama koje se suočavaju sa sličnim izazovima kao i ona.
„Život u kolicima nije nimalo lak. Brojna mesta su nepristupačna tako da nisam u mogućnosti da samostalno izlazim. Potrebna mi je podrška, i za mene su brat i mama uvek tu, da pomognu da prevaziđem prepreke. Ali volela bih kada bih bila u mogućnosti da izlazim sa svojim društvom na popularna mesta. Međutim, ona obično nisu prilagođena za osobe sa invaliditetom. Kada idem na fakultet koristim kombi prevoz ili me vozi neko od mojih najbližih. Brat mi je velika podrška, pomaže mi u svemu, a uvek je tu da me oraspoloži kada posustanem, kada se jave sumnje i razočaranost zbog mog stanja, kaže naša sagovornica.
Baka joj je najbolji saputnik
Mia priznaje da je velika spavalica i da se, nakon buđenja, bar pola sata opušta uz muziku koju voli. Ovaj ritual joj daje snagu da prebrodi težak dan prepun obaveza. Njena baka je velika podrška, i Mia često vreme provodi sa njom. Posebno se raduje trenucima kada zajedno spremaju kolače za slavu. Kada je lepo vreme, uživa u bašti i rado se igra sa svojim psom Rinom.
Putovanja su joj velika strast. Kolima putuje sa bratom i mamom, a kada se udruži sa bakom u zajedničkoj ljubavi prema putovanjima, izbor pada na avionski prevoz. Aerodromska asistencija joj olakšava putovanja. Mia i njena porodica često provode vreme zajedno na moru, a njena velika želja je da jednog dana poseti Španiju.
Boje njene duše ogledaju se na slikarskim platnima
Pored prava i putovanja, slikanje je jedan od glavnih predmeta Miinog interesovanja. Nekada se opuštala uz stoni tenis i boćanje, ali je zapravo sebe pronašla u umetnosti, tačnije slikanju. Kao veliki ljubitelj životinja, često ih prikazuje na svojim slikama, koje odražavaju njenu duboku povezanost sa njima.
Mia Mihailović, mlada i inspirativna buduća pravnica, ima snažnu želju da otvori svoj atelje, gde bi mogla da izrazi bogatstvo svog unutrašnjeg sveta na slikarskim platnima. Kroz umetnost, želi da pokaže koliko duboko i složeno može biti iskustvo osobe sa invaliditetom. Njen cilj je da podseti društvo na to da osobe sa invaliditetom nisu samo prisutne, već su i sposobne, vredne i zaslužuju šansu za samostalan život uz podršku, pre svega države, ali i dragih ljudi koji su bezrezervno tu za njih.
Mia, koja se takođe bori za prava osoba sa invaliditetom, poručuje: „Nikada ne odustajte od svojih želja i snova. Borac u vama učiniće da nemoguće postane moguće i dostupno.“