Branislav Svrkota, hrabar i talentovan čovek, nedavno se javio Udruženju HISBAS s posebnim razlogom. Branislav je rođen sa spina bifidom, tokom svog života prošao je mnoge prepreke koje se javljaju pred osobama sa invaliditetom. Branislav ima 41, godinu, diplomirani je ekonomista, oženjen je i otac tri devojčice, Elene, Vanje i Nađe. Piše poeziju i član je dva književna udruženja.
Uprkos spini trenirao košarku
„Spina mi je otkrivena odmah po rođenju, u donjem delu kičmene moždine imao sam izraslinu poput bradavice. Srećom bio je to najblaži oblik, spina okulta. U to vreme nije bilo nikakvih operativnih zahvata, bar u mom slučaju. Neko vreme sam proveo sa majkom u bolnici,i do petog meseca nosio sam kaiševe za kukove. Rastao sam kao i svi moji vršnjaci, mada sam uvek osećao da sam drugačiji od njih. Čak sam u određenom životnom periodu trenirao i košarku jer nisam imao problema sa hodom i fizička aktivnost mi je prijala”, kaže naš sagovornik Branislav Svrkota.
Iako diplomirani ekonomista, Branislav nema posao u struci. Kaže, u malom gradu kao što je Crvenka, teško je pronaći posao, zbog toga radi kao obezbeđenje, ali ovaj posao mu ne obezbeđuje radni staž i sigurnu platu, nema mogućnost da ode na bolovanje ili plaćeni godišnji odmor. S obzirom na to da mu je invaliditet procenjen na 70% nije korisnik tuđe nege i pomoći. Supruga je zaposlena u fabrici obuće. Iako je teško trude se da svojim devojčicama priušte sve što im je potrebno.
Ekonomista koji radi u obezbeđenju
Branislav je probleme sa inkontinecijom i bešikom rešio uz pomoć urologa dr Jovana Radojevića koji se brine o njegovom zdravlju još od dečačkih dana. Uprkos nedaćama kroz koje je prolazio, trudi se da porodica ne trpi, i da ne oseća posledice njegove bolesti. Zapravo, ovaj mladi čovek najbolje se izražava kroz poetsku reč, te je kroz stih izrazio stav prema bolesti. Pesma se zove „Dug“
Obeležen sam od rođenja,
nosim krst baš po meri.
Dugo čekan od roditelja
istrajnih u tvrdoj veri.
Plaćam predaka grehe. Drevni sveci snagu daju,
Ne može se u ovo vreme, Pa lancima nisam sputan.
Bez Isusove reči i utehe. Slobodan sam kao kurjak,
Otkud meni tolka snaga, nemam više dugovanja.
Pitam Boga u molitvi. Ponosno dižem svoj bajrak,
Jesam l’ jači ja od vraga dostojan Božijeg radovanja.
Il’se plašim tuđih kletvi.
Anđeli mi svetlost šalju,
Da kroz život ne zalutam.
U poeziji je istina
Osobe sa spina bifidom suočavaju se sa različitim problemima, srećan je, jer je ipak dobro prošao, s obzirom na to da ima dosta dece i odraslih ljudi koji imaju više problema sa težim oblicima ove bolesti. Branislav veruje da je važno deliti svoja iskustva kako bi pomogao drugima da razumeju slične izazove. Podrška i razumevanje su veoma važni a on ih je oduvek imao, prvo u roditeljskoj kući, a kasnije u sopstvenom domu. Supruga Isidora mu je velika podrška, a najveća radost su mu kćerke Elena, Vanja i Nađa.
Branisalav je ponosan na sopstvene korene, voli Srbiju a hrišćanstvo i vera u Boga su mu jako važni. To najbolje prikazuje u pesmi „Seljak“.
Ne želim biti apotekar On je sve na svetu znao
koji razne otrove prodaje. I držao se nekog reda.
Niti podmićeni lekar Želim da slavim slavu
što smrt kroz iglu daje. Dočekujem kumove i tetke.
Želim da budem seljak Ponosno da dignem glavu
kakav je bio moj deda. I sveću da palim za pretke….
Branislav je napisao preko 800 pesama, ali još uvek nema sopstvenu zbirku. Verujem da će pronaći izdavača koji će prepoznati kvalitet ove pesničke duše, i njegovu poeziju pretočiti u zbirku.Tata tri prelepe devojčice pridružio se udruženju HISBAS u želji da se poveže sa ljudima koji imaju slična iskustva i da pruži podršku onima koji se suočavaju sa brojnim izazovma. Svojim primerom pokazuje da se uprkos bolesti i nedaćama koje ga prate može imati divna porodica i dobar kvalitet života.
Aktivnim učešćem u projektima udruženja Hisbas, daće doprinos širenju svesti o tome koliko je važna podrška i razumevanje osobama sa invaliditetom. Njegova životna priča je podsticaj svima da se bore za svoje mesto u društvu, bez obzira na prepreke koje se mogu naći na putu.
