Koreni metode nerusenzorno-motorne integracije refleksa po Masgutovoj datiraju od 1989. godine, ali znanje o ovoj metodi staro je više od jednog veka. Dr Svetlana Masgutova istraživala je o refleksologiji tokom svog univerzitetskog obrazovanja u Rusiji. Njena diplomski rad bio je „Bezuslovni refleksi, nesvesni procesi i ličnosti“. Teza dr Masgutove navela ju je da istraži svet dostupne istorijske informacije o refleksima, čiji su značajni delovi ostali dostupni na ruskom jeziku sve do devededsetih godina prošlog veka.
Njeno istraživanje nakon doktorske disertacije iz razvojne psihologije nastavila je u Ufi kada se prijavila za lečenje preživelih u saobraćanoj nesreći voza koja se dogodila u tom periodu.
Dr Masgutova suočila se sa velikim zadatkom da pomogne fizički i emocionalno traumatizovanoj deci. Tada je zaključila da saznajni (kognitivni) pristup nije dovoljan da dopre do dece koja su doživela neki vid traume tokom sudara vozova. Došla je do saznanja da ekstremna trauma može dovesti do disfunkcije i patologije kod obolele osobe.
Preživela deca su bila teško povređena sa opekotinama, ali su imali i duboke emocionalne tegobe. Ona su bila svedoci užasnih povreda, smrti prijatelja i porodice, i sve to je ostavilo velike traume na njih. Brojna od njih nisu reagovala, čak je došlo i do motoričkih blokada izazvanih traumatskim događajem.
Masgutov metoda prvi put primenjana u Ufi
U Ufi Masgutova je razvila tehnike koje su dovele do uklanjanja zaštitnog štita prisutnog u dečijim telima. Njen pristup dao je rezultate kada su deca ponovo počela da se povezuju sa spoljašnjim svetom. Ostala je nekoliko meseci u ovom gradu, sve do posledenjeg deteta koje je prolazilo kroz težak period oporavka. Napredak koji je postigla sa najmlađim žrtvama nesreće bio je primetan i za njen rad zainteresovali su se brojni bolnički centri. Napredne tehnike dr Svetlane Masgutove korišćene su i kod odraslih koji su preživeli ovu nesreću.
Baza znanja kojoj je dr Svetlana Masgutova pristupila tokom svog obrazovanja proteže do od fiziologije, neurologije, psihologije, do autologije i oftamologije, bila je ispred svog vremena. Ona je crpela izvore iz istraživanja ne samo dostupna široj javnosti, već je imala pristup brojnim ruskim istraživanjima koja nisu bila predstavljena širem auditorijumu. To je učinilo njeno istraživanje o refleksima sveobuhvatnijim nego što bi moglo biti da nije bila u Rusiji.
Terapijske metode neruosenzorno-motoričke refleksne intergracije mogu činiti dobro deci i odraslima. Metod MNRI pruža zaštitu tokom detinjstva kada su prisutni neurosenzorno-motorički izazovi, odnosno kada je moguće da se jave probelmi emocionalne prirode. Do problema može da dođe i tokom razvoja komponenti progresivno složenih automatskih motoričkih refleksnih shema, naučenih motoričkih veština i naprednog motoričkog planiranja, komunikacije i saznajnog (kognitivnog) razvoja.
Ciljevi Masgutov tehnike
Masgutove tehnike imaju za cilj da se bave „zalutalim refleksima“ kako bi se obnovila osnovna struktura mozga na kojoj su izgrađene veštine višeg nivoa kao što su pažnja, jezik, društvena finoća i akademsko učenje.
Svaka osoba ima genetsko programiranje za obrasce motoričkih refleksa, koje Svetlana Masgutova naziva primarnim pokretima. Glavna funkcija ovih primarnih pokreta je stvaranje i mijelinizacija (jačanje) nervne mreže mozga. Ovo je prirodni način razvoja našeg mozga. Ovi primarni pokreti su od vitalnog značaja za našu zaštitu i opstanak, kao i za pomoć u regulisanju naših tela. Ovi primarni pokreti pokreću razvoj naših čula. Oni takođe pomažu u povezivanju naših senzornih sistema, promovišući odgovarajuću senzornu integraciju. Primarni pokreti su izvor senzomotoričkog i celog razvoja mozga, koji su osnova za učenje.
Primarni refleks, takođe poznat kao primitivni refleks, sastoji se od trodelnog kola: 1) senzorne stimulacije, 2) obrade mozga i 3) motoričkog odgovora. U ovom trodelnom kolu može doći do grešaka. Ako dođe do problema, tada neće doći do sazrevanja i integracije ovog refleksa. To uzrokuje nerazvijenost nervne mreže mozga. Tehnike Masgutove metode pomažu da se telo podseti na ovo trodelno kolo, što omogućava mozgu da ojača svoje veze.
MNRI procena za određivanje stanja primarnih motoričkih refleksija može da ustanovi nezrele pokrete i obrasce čak i za funkcionalno najsposobniju osobu. U ovom slučajevima terapija je dobra jer se koristi kao deo programa za poboljšanje zdravlja i li određenih performansi osobe. Češće se koristi kod ljudi koji se suočavaju sa daleko većim izazovima, koje karakteriše širok spektar dijagnoza.
Važno je razumeti da automatski programi motoričkih refleksa postoje u našem telu, bez obzira na etiketu, dijagnozu ili izazove sa kojima se suočavamo. Međutim, da bi se svaki program motornih refleksa pojavio, sazreo i integrisao, svaka od njegovih osnovnih komponenti neurosenzorno-motornog mehanizma – nervni, senzorni i motorni sistem – mora da funkcioniše na odgovarajući način i da međusobno sarađuju.
Aleksandar Lurija (ruski neurofiziolog) je svojim istraživanjem pokazao da ove tehnike mogu poboljšati motoričku funkciju. Tehnike MNRI metode, koje se zasnivaju na Lurijinom radu, ciljaju na osnovne neurosenzorno-motorne puteve kako bi poboljšali ili čak obnovili funkciju. Pristup dr Masgutove pokazuje da sve dok programi automatskih motoričkih refleksa postoje u svakom od nas, postoji potencijal za poboljšanje ili čak obnavljanje funkcije.
Čime se metod Masgutove najviše bavi?
Oznake i dijagnoze koje pomažu da se istaknu opšte kategorije disfunkcije, ne pružaju uvek objektivan način da se identifikuju osnovni neurosenzorno-motorni izazovi koji postoje kod obolelog pacijenta. Identifikujući stanje integracije svakog primartnog motoričkog refleksa u odnosu na zrelost osobe, MNRI metodom zapažaju se specifične oblasti u kojima postoje neurosnzorni izazovi.
Na osnovu neurološkog rada Aleksandra Lurije sa traumatizovanim vojnicima i onima koji su imali oštećenje mozga, kao i na sopstvenom radu u nesreći sa vozom, i brojnom decom, dr Masgutova je utvrdila da primarni refleksi koji su u tom trenutku bili odsutni, tokom vremena sazrevaju, ili intgrisani deluju kao signal koji pomaže u identifikaciji oblasti neurosenzorne disfunkcije u telu. Fokusirajući se na obnavljanje odgovarajuće refleksne funkcije, restorativne tehnike MNRI metode utiču na osnovnu neurosenzorno-motornu funkciju radeći na:
- Oslobađanju zaštite senzornog sistema
- Uključivanju inhibiranih(usporenih) nervnih puteva, odnosno aktivaciji altrnativnih neuronskih puteva.
Zašto je ovo bitno?
Ako neurosenzorno- motorni putevi pogrešno predstavljaju ulazno iskustvo, ili inhibiraju ili blokiraju aktivaciju i/ili integraciju automatskog primarnog motornog refleksnog obrasca, mogu se pojaviti dve opšte okolnosti:
- Javlja se zaštitna uloga kao refleksni obrazac koji potiče još od detinjstva. On će ostati prisutan u telu i nadjačati ostale razvojne uloge refleksa;
- Može rezultirati problemima emocionalne ili biohevioralne regulacije.
Razvojna uloga refleksnog obrazca odgovorna za pružanje nakon integracije biće ugrožena u različitim stepenima u zavisnosti od opšteg stepena automatskog refleksnog sazrevanja do kojeg je osoba napredovala u smislu naučenih veština kao i napredovanja motoričkog, saznajnog i komunikacionog razvoja.
Sposobnost ljudskog tela da se prilagodi izazovima je zaista neverovatna. Ako su neurosenzorno-motorni putevi blokirani, telo će, bez spoljne intervencije, pokušati da pronađe alternativne kompenzacione neuronske puteve kako bi ostvarilo ciljeve svog motoričkog programa. Međutim, kada je telo prepušteno samom sebi, primarni motorički refleksi koji se odnose na blokirane nervne puteve ostaće u ulozi zaštite, kompromitujući podređenu ulogu koju refleks ima u složenijim obrascima, šemama, naučenim veštinama i naprednom motornom, komunikacionim i kognitivnom razvoju.
Zbog toga dolazi do narušavanja funkcija u organizmu i razvijaju se sledeće bolesti:
- Cerebralna paraliza, autizam
- Aspergerov poremećaj
- Disleksija i Disgrafija
- Smetnje u učenju
- Hiperaktivnost
- Posttraumatski stresni poremećaj
MNRI metoda prepoznaje osnovne uzroke bolesti, izoluje primarno pogođene motoričke reflekse i cilja na neurosenzorno-motornu disfunkciju povezanu sa pogođenim refleksima pomoću MNRI restorativnih teknika kao bi se smanjio ili eliminisao problem. Metoda MNRI pruža rezultate bez obzira na osnovni uzrok bolesti, bilo da su problemi nastali još dok je beba bila u stomaku, ili pak tokom rođenje, nastankom trauma, ili pojavom hroničnog ili povremenog stresa.
Aktiviranjem postojećih ili kreiranjem alternativnih puteva nervnog sistema, primenom MNRI terapije poboljšaće se funkcija ili čak obnoviti neurosenzitivna motorna disfunkcija koja se odnosi na:
- Automatsko sazrevanje motorne šeme – prevrtanje, sedenje, puzanje, hodanje itd.
- Razvoj naučenih motoričkih veština – fine i krupne motoričke veštine
- Razvoj naučenog motoričkog planiranja – koordinacija i izvođenje veština
- Razvoj naučene komunikacije – govor, jezik, čitanje, pisanje, itd. i veštine odnosa
- Kognitivni razvoj – napredne veštine obrade i generalizacije
- Veštine emocionalne i bihevioralne regulacije i socijalizacije
Rešavanjem osnovne disfunkcije Masgutova metoda nastoji da pomogne detetu sa cerebralnom paralizom da poboljša svoje motoričke disfunkcije ili pak kod deteta sa autizmom da deluje na poboljšanje socijalizacije sa društvom i članovima porodice. Kao jedan od retkih holističkih pristupa,ima široku primenu koja može pomoći svakom ko se suoči sa izazovom uprkos nivou funkcije, disfunkcije ili patologije koji postoji.